Kako bi žene bile divne samo kada ne bi želele da budu srećne,…rečenica je koju je glavnoj junakinji romana ponavljao otac dok je odrastala u malom gradu u unutrašnjasti.Od dolaska na fakultet u Beograd pa do novogodišnje noći decembra 2013. Nataša Krstić traži zagrljaj u kojem će biti apsolutno srećna, veruje da ljubav ne zaobilazi one koji umeju da vole,sreća one koji umeju da joj se raduju i uspeh one koji umeju da misle.
Ovo je priča i o ženama koje su robovi ambicija svoje dece i sebičnosti svojih muževa ,priča o ljubavi koja je rasprodaja zagrljaja o ljubavi bez strasti i strasti bez ljubavi.
“Prešla sam tridesete i sada znam da ma koliko šećera dodavali neke stvari u životu imaju gorak ukus,ali… evo pišem iako sam suviše izgubila da bih mogla da se razbacujem sećanjima.”
Roman “Zagrli me” je surova i duhovita priča o našem vremenu kada više govorimo o orgazmu nego o roditeljstvu,i više o telu nego o duši ,ali pre svega saga o potrazi za ljubavlju u kojoj će se, ponekad u suzama, prepoznati svaka od nas.
