Samosvest, odgovornost i vizija Sneljmana i njegovih saboraca, izazivala je divljenje ne samo u Finskoj već i izvan granica ove zemlje. Podstaknuti njegovim govorima i pismima, kojima je razbijao atmosferu kolektivne depresije, Fenomani su širom Finske budili volju za život među običnim svetom. Pravilna dijagnoza bolesti nacije, koliko god bila teška, nije značila odustajanje od lečenja. Fenomani nisu nikada odustajali, oni su bili apostoli nove Finske, vesnici nade u bolje sutra, Spartanci čija je reč bila oštrija od koplja. Na ravnodušnost i napade lažne inteligencije i elite, nečujno su odgovarali poput junaka iz Termopilskog klanca – Ako. Nastavljali su vredno da rade, da bi izgradili Finsku po meri običnog čoveka. Fenomani su Finca koji je bio siromašan u svemu — učinili bogatim u najvažnijem: u upornosti u radu, energiji i ljubavi prema svojoj zemlji. Rad sa orlovim krilima, Finca je učinio bogatim čovekom, a naciju jednom od najzdravijih u Evropi. Pokret Fenomana je učinio žitelje ove severne zemlje vrednim ljudima, odanim svom parčetu kamenitog i močvarnog dvorišta, svome komšiji, svojoj zastavi — koja vijoreći se na jarbolima ispred domova širom Finske krasi ionako lep pejzaž. Učinio ih je ponosnim na drevnu Kalevalu koja je inspirisala Tolkina, na šume i jezera, na prirodu od koje zastaje dah dok se spušta magla ili je oblivaju duge jesenje kiše, na beskrajne bele noći, na predivne domove sazdane tako da se utapaju u lepotu finskog neba i zemlje dok ih miluju zraci dugih letnjih dana... Došlo je vreme da umetnici prestanu da sviraju za svoju dušu i preuzmu skupocene violine od kavgadžija, da se otrgnu od vazalskog odnosa sa bekrijama bez sluha, da preotmu palicu od samoljubivih i nemarnih dirigenata koji uporno slede Mileta u rege-ritmu, sa cigarom u ustima, na rizičnom i neizvesnom putu Lajkovačke pruge.